Fizioterapeuti lako dolaze do posla u bolnicama I rehabilitacionim centrima, a zahvaljujući zanatu kojim su ovladali u našoj školi za fizioterapeuta, mogu lako pokrenuti i sopstvenu privatnu praksu. Posao fizioterapeuta je da specifičnim vežbama pomogne u povećanju pokretljivosti obolelog, kao i da ublaži bol.
Fizioterapeuti pružaju neophodnu pomoć povređenim i bolesnim osobama, a cilj terapije je povećanje pokretljivosti i ublažavanje bola i posledica povreda. Pacijenti najčešće imaju povrede ekstremiteta, glave, kičme, zatim upale zglobova ili prelome, ili neka oštećenja nervnog sistema i drugih organa. Uloga fizioterapeuta je i u tome da poduči pacijenta o kretanju i držanju tela nakon sprovedene fizioterapije.
Opis posla fizioterapeuta:
- Procena zdravstvenog stanja pacijenta (merenje snage, utvrđivanje raspona kretnji i određivanje funkcionalnih sposobnosti)
- Planiranje rada sa pacijentom
- Izrada programa koji sadrži opis postupaka i predviđenih ishoda terapije
- Trajno praćenje pacijentovog stanja i napretka
- Prilagođavanje programa fizioterapije u skladu sa napretkom pacijentovog stanja
- Podsticanje i podučavanje pacijenta za samostalno izvođenje vežbi
- Masaža primenom struje, toplote, hladnoće i ultrazvuka
- Učenje i motivisanje pacijenta da se pravilno služi pomagalima
Fizioterapeutski tehničari sprovode propisanu fizioterapiju i prolaze sa pacijentima kroz čitav proces lečenja. Oni su izvršitelji terapije koji propisuje fizijatar, pomažu pacijentima da pravilno koriste pomagala i izvode propisane vežbe.
Osim u bolničkim centrima, fizioterapeuti mogu naći zaposlenje i u sportskim klubovima, na bazenima, u sportskim dvoranama, u privatnim ambulantama za negu i rehabilitaciju ili u domu samog pacijenta. Treba ih razlikovati od masera, čiji je opis posla uži u odnosu na onaj koji obavljaju fizioterapeuti u sklopu odeljenja fizikalne medicine i rehabilitacije.
Veštine i osobine koje bi trebalo da ima fizioterapeut:
- Strpljivost
- Sposobnost pružanja podrške i motivisanja pacijenta
- Dobra moć zapažanja
- Komunikacione veštine
- Sposobnost razumevanja pacijentove situacije
- Izdržljivost i dobra kondicija
Posao fizioterapeuta, zahteva velik rad, znatnu fizičku snagu, strpljenje i istrajnost.
Osim toga, on treba da pruži i psihološku podršku pacijentu da istraje u primeni fizikalne terapije, podnese bol, eventualne početne neuspehe…Empatija i komunikacione veštine, koje posebno negujemo u školi za fizioterapeuta, veoma su bitne za takvu podršku… Rezultati njegovog rada često se vide tek nakon određenog vremenskog perioda koji je potreban da bi telo odreagovalo na primenjenu terapiju i da bi efekti postali vidljivi.
Ukoliko želite da postanete fizioterapeutski tehničar potrebno je da završite četvorogodišnju medicinsku školu. Za stručni deo programa sprovodi se teorijska i praktična nastava – uglavnom u bolnicama. Nakon završetka srednje škole stiče se naziv fizioterapeutski tehničar. Fizioterapeutski tehničar uglavnom radi pod stručnim nadzorom višeg fizioterapeuta.
Stručne studije možete nastaviti na Visokoj zdravstvenoj školi ili na Medicinskom fakultetu. Nakon završetka studija stiče se naziv viši fizioterapeut. Mogućnosti zapošljavanja i napredovanja tada postaju još veće.
Da biste se zaposlili kao fizioterapeutski tehničar, posle završene srednje škole treba odraditi pripravnički staž u službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
Fizioterapeuti pružaju neophodnu pomoć povređenim i bolesnim osobama, a cilj terapije je povećanje pokretljivosti i ublažavanje bola i posledica povreda. Pacijenti najčešće imaju povrede ekstremiteta, glave, kičme, zatim upale zglobova ili prelome, ili neka oštećenja nervnog sistema i drugih organa. Uloga fizioterapeuta je i u tome da poduči pacijenta o kretanju i držanju tela nakon sprovedene fizioterapije.
Fizioterapeutski tehničari sprovode propisanu fizioterapiju i prolaze sa pacijentima kroz čitav proces lečenja. Oni su izvršitelji terapije koji propisuje fizijatar, pomažu pacijentima da pravilno koriste pomagala i izvode propisane vežbe.
Fizioterapeutski tehničari mogu raditi u rehabilitacionim centrima, bolnicama i domovima za stare, zatim u bolnicama, ustanovama za osobe sa smetnjama u razvoju, primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pri sportskim klubovima…