Šta znači biti zdrav?
Zdravlje nije samo uslov da osoba živi lišena bolesti, već da bude telesno, intelektualno i društveno bezbedna. Potreba za odličnim zdravljem je ljudsko pravo svih pojedinaca. U svakoj oblasti života zdrava osoba može biti u stanju da preuzme odgovornost u skladu sa svojim mogućnostima i da donese napredak opštem kvalitetu života. A zdrava osoba može biti dragoceni član društva i može provesti život bez nelagodnosti i bola. Štaviše, kada je osoba telesno zdrava, ona i izgleda privlačno i može da vodi fizički energičan život i nakon starenja.
Tokom proteklih decenija, glavni razlozi loših zdravstvenih okolnosti bile su bolesti, povrede, mentalna anksioznost, nepravilna ishrana, nedostatak higijene, nezdrav način života i ignorisanje značaja zdravog života. Širom sveta, zdravstveni problemi su uzrokovani kontaminacijom životne sredine i nastajanjem zaraznih bolesti. Zdravstvene pretnje utiče na odnos između ljudi i na fizičku, hemijsku i biološku prirodu sredine u kojoj živimo.
Rast stanovništva i povezani pritisci razvoja se povećavaju. Zagađivači u vazduhu, kontaminacije vode, zagađivači zemljišta, ekološke pretnje po javno zdravlje i bioakumulativnih zagađivača u lancu ishrane širom sveta zahtevaju okupljanje svih naših naučnih saznanja kako nova rešenja mogu biti razvijena. Planovi za istraživanje i sprečavanje, odnosno kontrolisanje ovakve situacije zahtevaju koordinaciju države i medicinskih nauka koje mogu igrati značajnu ulogu u obezbeđivanju saznanja i informacije koje mogu unaprediti naše razumevanje ljudskog zdravlja i medicinsko obrazovanje.
Značaj medicinskog obrazovanja
Medicinsko obrazovanje je specijalnost fokusirana na to kako neko može pomoći učenicima da postanu dobre sestre/tehničari i lekari i kako da nastave sa usavršavanjem svoje profesije u praksi.
Osnovno je pitanje kako medicinske škole u budućnosti mogu da pruže obrazovanje, regrutuju i zadrže najbolje učenike. Medicinsko obrazovanje je osnova na kojoj treba izgraditi zdravstveni sistem. Ovo obrazovanje može dati čvrstu osnovu u principima i praksi medicinske nastave, pripremajući nekoga ne samo da bude odličan tutor, već i da se uključi sa procenama i programima obezbeđenja kvaliteta, osmišljavanja i vođenja kurseva, ali i obrazovnih istraživanja.
Studenti medicine i učenici u srednjim i višim medisinskim školama bi trebalo da budu zainteresovani za nove misli i željni dodatnih znanja. Treba da budu inspirisani pozitivnim uzorima, izazovima istraživanja i praktičnog usavršavanja.
Medicinska istraživanja
Zdravstvena istraživanja pružaju dragocene koristi društvu i veoma su važna za unapređenje zdravlja ljudi. Istraživačko znanje nije preduslov za prijem u medicinsku školu, međutim ono može da ima značajan uticaj na karijeru u medicini. Učestvovanje u istraživanjima može da poboljša razumevanje onoga što je osoba naučila u školi. Istraživanje svakako značajno doprinose razvoju vitalnih veština rasuđivanja. Istraživačko iskustvo može pomoći učenicima i studentima da razmišljaju kao naučnici, što će im značajno pomoći u medicinskoj praksi.
Uloga nastavnika u medicinskom obrazovanju
Za svaku strukturu obrazovanja uloga nastavnika je osnova uspeha. Odgovarajući metod izbora nastavnika i optimalna obuka u tehnikama podučavanja može poboljšati izvrsnost obrazovanja. Nažalost, obrazovanje, obuka nastavnika je možda glavno među spornim pitanjima. Informacione tehnologije i obrazovanje, odgovornost nastavnika i njegova sposobnost u podučavanju pretpeli su značajne promene. Očekuje se da nastavnik ima sposobnosti i veštine za uravnoteženo korišćenje tehnologije i kreativno osmišljavanje taktike evaluacije.
Ovo je moguće samo kroz organizovan pristup unapređenju obrazovne prakse. Medicinski fakulteti i škole treba da razvijaju široku paletu tehnika za poboljšanje predavačkih veština svojih nastavnika. Naravno, potrebno je i nagraditi nastavnike koji najvrednije usvajaju inovativne tehnike učenja, jer to je ono što podiže kvalitet obrazovanja. S druge strane, učenike treba podsticati da procenjuju svoje nastavnike.